Imo­vi­na ce­tinj­ske fa­bri­ke Ko­šu­ta u ste­ča­ju pro­da­ta je za sve­ga 340 hi­lja­da eura, sa­zna­je „Dan” iz vi­še iz­vo­ra. Od imo­vi­ne ko­ja je pro­ci­je­nje­na na ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura rad­ni­ci ni­je­su do­bi­li ni cen­ta, a no­vi vla­sni­ci vri­jed­nog ze­mlji­šta su če­ti­ri pri­vat­ne kom­pa­ni­je – Zr­no­žit, Euro­gum, Mon­tel i Si­leks pro­met.
Ste­čaj u in­du­stri­ji mod­ne obu­će Ko­šu­ta uve­den je u mar­tu 1996. go­di­ne, a oko 1.200 rad­ni­ka po­sla­to je na bi­ro ra­da. Ko­šu­ta je bi­la me­đu pr­vim ve­li­kim fa­bri­ka­ma u ko­ji­ma je otvo­ren ste­čaj­ni po­stu­pak, a nje­ni rad­ni­ci su je­di­ni ko­ji ni­je­su na­mi­re­ni iz ste­čaj­ne ma­se. Biv­ši rad­ni­ci ove fa­bri­ke go­di­na­ma una­zad uza­lud pro­te­stu­ju, a ve­ća gru­pa njih se već go­di­nu sva­ko­dnev­no oku­plja is­pred zgra­de Op­šti­ne Ce­ti­nje, tra­že­ći osam za­o­sta­lih za­ra­da, po­ve­zi­va­nje rad­nog sta­ža i ot­prem­ni­ne od 200 do 400 eura po go­di­ni pro­ve­de­noj u pred­u­ze­ću.
Rad­ni­ci­ma su svi obe­ća­va­li, pa i biv­ša mi­ni­star­ka ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ca Ko­va­če­vić da će bi­ti is­pla­će­ni čim se pro­da imo­vi­na ste­čaj­nog du­žni­ka, me­đu­tim, to se još ni­je de­si­lo. Gra­do­na­čel­nik pre­sto­ni­ce Alek­san­dar Bog­da­no­vić je pri­je dvi­je go­di­ne obe­ćao rad­ni­ci­ma da će va­lo­ri­zo­va­ti imo­vi­nu Ko­šu­te i is­pla­ti­ti im du­go­va­nja. On je u ne­ko­li­ko na­vra­ta po­ru­či­vao da će na mje­stu Ko­šu­te bi­ti sa­gra­đe­na zgra­da ka­ko bi se ri­je­ši­la stam­be­na pi­ta­nja biv­ših za­po­sle­nih.
Osim pra­znih obe­ća­nja, rad­ni­ci Ko­šu­te ni­je­su do­bi­li ni­šta, a od­go­vor­nost za rje­ša­va­nje nji­ho­vih pro­ble­ma se pre­ba­ci­va­la iz jed­ne nad­le­žno­sti u dru­gu. Iz ste­čaj­ne upra­ve su ih upu­ći­va­li na Pri­vre­di sud, oda­kle biv­ši za­po­sle­ni ce­tinj­skog gi­gan­ta ni­ka­da ni­je­su do­bi­li od­go­vor na mno­go­broj­ne za­htje­ve.
Advo­kat rad­ni­ka Ko­šu­te Pe­tar Mar­ti­no­vić pod­sje­tio je na po­sled­nje obe­ća­nje Bog­da­no­vi­ća da­to biv­šim za­po­sle­ni­ma.
– Bog­da­no­vić je dao ri­ječ da će po­ku­ša­ti da u po­čet­ku is­pla­te sto rad­ni­ka ko­ji pro­te­stu­ju. Tu se ne ra­di o ne­re­al­nom i ba­sno­slov­nom iz­no­su, već o dvi­je hi­lja­de eura po rad­ni­ku, i to ra­ču­na­ju­ći po mi­ni­mal­nom do­hot­ku. Ko­nač­ni iz­nos za na­mi­re­nje ovih lju­di ni­je vi­sok i ne­re­a­lan, već je i te ka­ko skro­man.– re­kao je Mar­ti­no­vić.
On podsjeća da su radnici oštećeni za 9 mjesečnih neisplaćenih zarada, kao i za iznos koji je nakon zatvaranja stečajnog postupka prenesen Fondu za razvoj Crne Gore, i to 1,3 miliona maraka a da prethodno nijesu namirena prioritetna potraživanja stečajaca Košute.
– Za sve navedeno posjedujemo urednu, valjanu dokumentaciju koja čvrsto argumentuje naše tvrdnje i to rješenje Privrednog suda o otvaranju stečajnog postupka St.br.139/94 od 4. marta 1996.godine u kome se jasno vidi da su prijavljena, doduše, nepotpuna potraživanja radnika, od strane tadašnjeg zastupnika, koja su se ogledala u 9 neisplaćenih mjesečnih zarada.Privredni sud je uzeo u obzir kao osnovane i otvorio stečajni postupak. Međutim, na dan zaključenja stečajnog postupka u rješenju od 14. juna 2001. godine jasno se vidi da tih devet neisplaćenih mjesečnih zarada nijesu nikada isplaćene radnicima IMO „Košute“, a pored toga ni otpremnine koje su ih sledovale uz sredstva koja su izdvajali za stambeni fond – rekao je Martinović.
On je kazao da se u rješenju o zatvaranju stečajnog postupka vidi da su 1,3 miliona eura faktički poklonjeni Fondu za razvoj i tako radnici izigrani na nezakonit način.
Martinović je kazao da je Košuta brojala preko 1,2 hiljade zaposlenih radnika.
– Imovina fabrike Košuta, odnosno vrijednost iste bila je između današnjih 15 i 18 miliona eura. Pod okriljem fabrike bile su čak 48 prodavnica širom bivše Jugoslavije. Međutim, stečajni postupak u fabrici IMO „KOŠUTA”, otvoren je 4. marta 1996. godine i fabrika je u tom trenutku brojala 48 poslovnih prostora, kompletan inventar sa svim izuzetno vrijednim mašinama kojih je bilo više od 600 – rekao je on.B.Ma.


Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo da re­a­gu­je

Pred­stav­nik rad­ni­ka Ko­šu­te Di­ja­na Vu­jo­vić re­kla je da je su biv­ši za­po­sle­ni raz­o­ča­ra­ni što Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo ni­šta ni­je ura­di­lo u slu­ča­ju Ko­šu­te.
– Fa­bri­ka je opljač­ka­na, a rad­ni­ci osta­vlje­ni na uli­ci. Je­di­ni smo u Cr­noj Go­ri ko­ji ni­je­su do­bi­li baš ni­šta, iako smo mi kao i osta­li rad­ni­ci žr­tve tran­zi­ci­je. Po­sled­nju pla­tu smo pri­mi­li 1996. go­di­ne i već dvi­je de­ce­ni­je smo bez ika­kvih pra­va, a či­nje­ni­ca je da mno­gi ne­ma­ju od če­ga da se pre­hra­ne – re­kla je Vu­jo­vi­će­va.